Koje emocije uzrokuju oboljenja, a koje dug život: evo kako negativne misli utiču na zdravlje

Za optimiste važi pravilo, da zbog toga što život posmatraju kroz “ružičaste naočare”, u proseku žive sedam i po godina duže u odnosu na pesimiste.

U narodu se često čuje “razboleo se zbog loših misli”, “bolestan je jer je stalno utučen i sve vidi crno”, “potonule su mu sve lađe, pa se sad to odrazilo i na zdravlje“… Iako smo svedoci da loše raspoloženje u priličnoj meri utiče na psihičko stanje većine ljudi, nema jedinstvenog odgovora stručnjaka koliko psihološki profil utiče i na nastanak određenih organskih bolesti. Tvrdnja da karakter ličnosti određuje od koje će neko bolesti bolovati nema do kraja naučno utemeljenje.

Osvrćući se na strukturu ličnosti i njenu vezu sa nastankom određenih bolesti, psihologmr sci. Jelena Subotić-Krivokapić kaže:

– Nema jednostavnog odgovora kada je reč o uticaju karaktera ličnosti na nastanak neke bolesti. To je zato što ličnost predstavlja zbir stvarnih i mogućih obrazaca ponašanja organizma koji su, pre svega, određeni nasleđem i okolinom. Znači, za nastanak bolesti prvenstveno je odgovorna genetika, čak je i značajnija od strukture ličnosti. Međutim, genetika nije uvek i presudna, jer na sve što nam se događa u zdravstvenom smislu u velikoj meri utiče naše ponašanje, navike, ishrana, fizička aktivnost… Zapravo, tek udruženi svi nepovoljni činioci mogu loše da utiču na naše zdravlje.

Kada se posebno posmatra struktura ličnosti?

– Ni to ne može da se posmatra pojednostavljeno, jer ličnost nastaje i razvija se kroz funkcionalnu interakciju četiri glavna područja. Obrasci ponašanja jedne ličnosti proizilaze iz sprege kognitivnog, odnosno inteligencije, konativnog ili karaktera, afektivnog, odnosno temperamenta i somatskog, ili konstitucije. Da bi se nešto promenilo u zdravstvenom smislu u ma kom pravcu, neophodno je skladno delovanje svih navedenih obrazaca ponašanja. U stručnoj javnosti postoji slaganje oko toga da psihološki činioci, primera radi, imaju udela u nastanku koronarne bolesti. Međutim, nema jedinstvenog mišljenja oko toga šta sve podrazumevaju psihološki činioci.

Šta podrazumevaju?

– Jedna grupa autora pod psihološkim činiocima podrazumeva emocionalni stres, odnosno kratkotrajnu psihološku traumu koja obično prethodi infarktu miokarda kod osoba koje već imaju strukturalno oštećenje ispoljeno u vidu ateroskleroze. Druga grupa pod psihološkim činiocima podrazumeva hronično stresogenu životnu situaciju, koja uzročno može dovesti do infarkta miokarda i drugih ishemijskih oboljenja srca. Treća grupa autora psihološke činioce infarkta miokarda nalaze u samoj ličnosti, odnosno u relativno trajnim osobinama određene osobe, poznatim kao koncept koronarne ličnosti.

Šta to tačno znači?

– Istraživanja su pokazala da crte ličnosti kao što su anksioznost, depresija i hipohondrijaza, odnosno strah od bolesti, utiču na izveštaj o simptomima i traže medicinsku pomoć. Šta to znači? Briga je, recimo, važna komponenta anksioznosti, koja prema skorijim stručnim radovima bitno utiče na povišenu učestalost koronarnih bolesti. Nađeno je, takođe, da psihičku strukturu obolelih od astme karakteriše pasivnost, zavisnost, ambivalentnost. Ovakve osobe uglavnom reaguju povlačenjem i pasivnim predavanjem sudbini. Početku ili pogoršanju bolesti obično prethodi napuštanje i gubitak emocionalne podrške koja je ovakvim osobama veoma važna

Od srčanih bolesti češće oboljevaju i neurotične osobe. Za njih je karakteristično da su sklone astmi, glavoboljama, ulkusnim bolestima i depresiji. Za nastali problem neurotičari uvek krive sebe, dok su prema drugima na distanci, umesto da ih zamole za pomoć. Zbog takvog ponašanja često su pod stresom, što im slabi imunitet. I impulsivni imaju dva do četiri puta veće šanse da dobiju čir na želucu.

lovesensa.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *